Online psihijatar

Socijalni anksiozni poremećaj, odnosno socijalnu fobiju karakteriše intenzivan iracionalni strah od socijalnih kontakata i situacija. U suštini, reč je o strahu od moguće negativne procene i kritike drugih ljudi. Osobe sa socijalnom fobijom često veruju da su neadekvatne i da će se to otkriti u socijalnom okruženju. One strahuju da bi se mogle osramotiti, poniziti ili zbuniti. Zbog straha se socijalne situacije najčešće izbegavaju.

Imajući u vidu važnost samoprezentacije u savremenom svetu i modernom načinu života, sasvim je jasno da se kod većine ljudi javlja nesigurnost, zabrinutost ili trema u iščekivanju ili pri izlaganju socijalnim situacijama gde bi osoba na neki način trebalo da se predstavi drugim ljudima u najboljem svetlu. Najveći broj ljudi ovu pojavu racionalno prepoznaje i najčešće je savlada bez većih posledica. Ovakva trema, nekada nazvana i „pozitivna trema“ ukoliko je umerenog intenziteta najčešće doprinosi uspešnoj pripremi i uspešnoj prezentaciji u socijalnim situacijama (npr. javni nastup).

Jedan broj ljudi teško podnosi iščekivanje socijalnih situacija i njihovo neposredno doživljavanje. Ukoliko intenzitet straha naraste do stepena da utiče na svakodnevno funkcionisanje, ili su posledice tog straha takve da uzrokuju povlačenje iz važnih socijalnih situacija, onda se može govoriti o postojanju socijalnog anksioznog poremećaja odnosno socijalne fobije.

Situcije kojih se osobe sa socijalnom fobijom najčešće plaše su upoznavanje, predstavljanje, telefoniranje, komunikacija sa poznatim ili nepoznatim osobama, autoritetima, osobama suprotnog pola, obavljanje radnji pred drugima, javni nastup, ulazak u punu prostoriju, polaganje ispita itd. U iščekivanju ovih situacija osoba može da brine da neće moći da započne razgovor, da će zamucati, da će pocrveneti, da će joj se tresti truke, da će napraviti grešku u izvođenju radnje, da nastup neće biti dobar, itd. Prema tome, očekuje se neuspeh u socijalnoj komunikaciji kao i negativna reakcije okoline. To je osnovni razlog zbog koga osobe sa socijalnim anksioznim poremećajem počinju da izbegavaju socijalne situacije. Pa se tako izbegavaju druženja, skupovi, izlasci, sastanci, proslave, odlasci u restoran itd. Strah pri izlaganju ovim situacijama može biti vrlo intenzivan i može imati razmere paničnog napada. Često su prisutni neki od telesnih simptoma straha kao što su lupanje i preskakanje srca, nedostatak daha, vrtoglavica, preznojavanje, drhtanje, suva usta ili mučnina. Nekada je prisutna i zabrinutost zbog simptoma anksioznosti koji se ne mogu sakriti u socijalnim situacijama kao što su crvenilo lica, vlažni dlanovi, podrhtavanje glasa ili nedostatak vazduha.

Ličnost osoba sa socijalnom fobijom je tipična. Karakterišu je nisko samopouzdanje i samopoštovanje, nesigurnost, stidljivost, povučenost, prekomerna samokritičnost i previsoka očekivanja od sebe. Kod većine je prisutno verovanje da su nedovoljno inteligentni, manje sposobni ili inferiorni u bilo kom smislu. Karakterističan je stil ponašanja gde osoba čini sve da ne privuče pažnju na sebe, odnosno da bude što manje primećena.

Duževremeno izbegavanje socijalnih situacija kao manifestacija socijalne fobije može predstavljati ozbiljan hendikep koji značajno utiče na kvalitet života. Uspostavljanje važnih društvenih kontakata, napredovanje u službi, pa i čitava karijera, mogu biti ugroženi preterano izraženom socijalnom anksioznošću. Osobe sa socijalnim anksioznim poremećajem se kasno obraćaju psihijatru za pomoć upravo zbog prirode njihovog poremećaja, jer razgovor sa psihijatrom je samo još jedna socijalna situacija koju treba izbegavati. Online psihijatar pruža mogućnost savetovanja u chat modu ili putem emaila što kod nekih osoba sa socijalnom anksioznošću može biti prihvatljiviji način komunikacije u odnosu na neposredan kontakt.

U lečenju socijalne fobije koriste se psihoterapijske tehnike, pre svega učenje socijalnih veština, relaksacija, vežbe disanja, postepena ekspozicija, kognitivna i suportivna psihoterapija. Kod težih formi mogu se kombinovati lekovi i psihoterapija. Farmakoterapija socijalne fobije obuhvata primenu antidepresiva, anksiolitika, psihostabilizatora i beta-adrenergičkih blokatora.

Dr Ivan Mladenović, specijalista psihijatar