Online psihijatar

Sajberhondrija je medicinski termin novijeg datuma koji označava pojavu prekomerne zabrinutosti za zdravlje nastalu zbog ponavljanih pretraga interneta u vezi medicinskih informacija. Jednostavnije rečeno, sajberhondrija je pojava neopravdanog straha od opasne bolesti nakon pretraživanja simptoma na internetu.

Digitalno doba je donelo brojne promene u mnogim aspektima života. Putem interneta je omogućena jednostavna i gotovo trenutna dostupnost informacija. Ova promena u domenu medicine i zdravlja pruža mogućnost svima da na internetu potraže informacije u vezi svojih zdravstvenih tegoba i simptoma. Veliki broj osoba koristi ove zdravstvene informacije na adekvatan način. One nekada mogu pomoći u identifikaciji problema, pomoću njih se možemo informisati o načinu tretmana ili kome je potrebno obratiti se za pomoć. Najčešće dobra informisanost dovodi do realnog sagledavanja problema i olakšanja, odnosno redukcije anksioznosti u vezi zdravstvenih smetnji.

Kod nekih osoba medicinske informacije dobijene putem interneta mogu izazvati potpuno suprotan efekat. One ih mogu zbuniti, uplašiti i uznemiriti jer saznanja o bolestima i simptomima mogu biti pogrešno protumačena. Na taj način može nastati uverenje da osoba ima ozbiljan zdravstveni problem, što pojačava anksioznost u vezi zdravlja. Tome doprinose sadržaji na internetu koji su često nepouzdani, nestručni, pa i netačni, ili su pisani u senzacionalističkom stilu radi privlačenja pažnje. Zbog straha, i u želji da što pre utvrde tačne uzroke svojih simptoma, ove osobe ponavljaju pretrage interneta a dobijeni rezultati ih iznova zaplašuju. Na taj način se stvara začarani krug, koji jeste suština sajberhondrije.

Razvijena sajberhondrija se manifestuje smenom opsesivnih pretraga interneta u potrazi za objašnjenjem simptoma i strahom od bolesti koji generišu sadržaji pretraga. Vreme provedeno u pretragama interneta se može meriti satima a pažnju privlače tekstovi o opasnim i retkim bolestima sa lošom prognozom ili fatalnim ishodom. Forumi i socijalne mreže gde laici iznose zastrašujuća iskustva dodatno pogoršavaju stvar. Tako se dešava da informisanje oko bezazlenih simptoma eksalira u neosnovan, ali vrlo intenzivan strah u vezi neke opasne bolesti. Primer može biti simptom u vidu blage glavobolje gde se nakon upornih pretraga i narastanja anksioznosti zaključuje da bi taj simptom mogao biti znak maligne bolesti.

U poslednjih desetak godina sprovedena su brojna istraživanja vezana za sajberhondriju. U ovom trenutku mišljenja o ovom fenomenu su podeljena. Jedan deo istraživača smatra da je sajberhondrija usko vezana za prethodno postojeće anksiozno stanje, a pre svega hipohondrijazu. U tom slučaju sajberhondrija je samo vid hipohondričnog ponašanja u uslovima digitalnog doba. Sa druge strane ima mišljenja da je sajberhondrija novi klinički entitet koji bi trebalo da ima zasebno mesto u klasifikacijama mentalnih poremećaja.

Dr Ivan Mladenović, specijalista psihijatar