Online psihijatar

Često je prisutna zabuna oko termina psihijatar i psiholog, a dodatnu zabunu unosi i termin psihoterapeut. Iako postoje neke sličnosti, razlike između ovih profesija su zaista velike.

Osnovna razlika između psihologa i psihijatra odnosi na obrazovanje koje imaju. Psiholog studira Filozofski fakultet, departman za psihologiju, koji traje 4 godine i stiče zvanje diplomiranog psihologa. Psihijatar studira Medicinski fakultet u trajanju od 6 godina i po završetku studija stiče zvanje doktora medicine. Nakon fakulteta, da bi dobio zvanje specijaliste, lekar upisuje specijalizaciju iz psihijatrije u trajanju od 4 godine. U tom periodu lekar provodi puno radno vreme na klinikama i centrima za mentalno zdravlje radeći sa osobama koje imaju psihičke smetnje i poremećaje, studira psihijatriju i polaže specijalistički ispit.

Prema tome, psihijatar je doktor medicine, odnosno lekar, specijalizovan za bavljenje mentalnim zdravljem. Psihijatar radi u zdravstvenoj ustanovi (klinika, bolnica, dom zdravlja, privatna praksa) i bavi se dijagnostikom i terapijom psihičkih poremećaja. Dijagnostika predstavlja proces utvrđivanja prisustva ili odsustva psihičkog poremećaja i podrazumeva procenu psihičkog stanja i postavljanje dijagnoze ukoliko je poremećaj prisutan. Terapija koju sprovodi psihijatar podrazumeva primenu psihoterapije (individualna, grupna i porodična psihoterapija) i farmakoterapije (propisivanje lekova).

Za razliku od psihijatra psiholog nije lekar, samim tim se ne bavi propisivanjem lekova, niti može da postavlja dijagnozu. Psiholog obično radi u školi kao profesor psihologije ili kao školski psiholog, u zdravstvenim ustanovama kao klinčki psiholog, radnim kolektivima, marketinškim agencijama, socijalnim ustanovama itd. Školski psiholog pomaže deci u prilagođavanju na kolektiv i savladavanju školskog plana i programa. U radnim kolektivima pomaže zaposlenima sa ciljem što potpunijeg angažovanja njihovih radnih potencijala.

Klinički opredeljen psiholog radi u zdravstvenoj ustanovi, gde ima status zdravstvenog saradnika i gde nastavlja edukaciju upisivanjem specijalizacije iz medicinske psihologije na Medicinskom fakultetu u trajanju od 3 godine. Po završetku specijalizacije dobija zvanje specijalista medicinske psihologije. Klinički psiholozi su kvalifikovani za izvođenje psiholoških testova i procena, pre svega za ispitivanje nivoa intelektualnog funkcionisanja i eksploraciju ličnosti. Klinički psiholog je član tima koji vodi psihijatar i svojim nalazima može pomoći psihijatru u postavljanju dijagnoze.

Ono što je zajedničko psihologu i psihijatru jeste predmet njihovih nauka, a to je mentalno funkcionisanje, odnosno psihički život čoveka, s tim što je akcenat kod psihologije na normalnom psihološkom funkcionisanju, a kod psihijatrije na psihičkim izmenama, smetnjama i poremećajima.

Psihoterapeut

Psihoterapeut je osoba koja je edukovana iz nekog od specifičnih psihoterapijskih modaliteta i ima licencu odgovarajućeg stručnog udruženja za obavljanje tog vida psihoterapije. Postoji veliki broj psihoterapijskih škola, a najzastupljenije su kognitivno-bihejvioralna, psihoanalitička, geštalt, interpersonalna, psihodramska i transakciona. Definisanje pojma psihoterapeut kod nas nije jednostavno, jer ne postoji zakonski okvir koji reguliše koje su to kompetencije koje mora da ima psihoterapeut ili kakvu školu treba da završi, niti kome je dozvoljeno da se bavi i pod kojim uslovima ovim zanimanjem. Takođe, edukacije za psihoterapeute za sada nisu zvanično priznate u našoj zemlji. Po logici stvari, edukacije za psihoterapeuta upisuju psihijatri i klinički orijentisani psiholozi koji žele da se dodatno usavršavaju. Međutim, u praksi kod nas to je omogućeno i pedagozima, socijalnim radnicima, defektolozima, kao i fakultetski obrazovanim osobama iz drugih humanističkih nauka. Neophodno je zakonsko rešenje koje bi uredilo ovu oblast, pre svega zbog čestih zloupotreba i neadekvatnog lečenja.

Dr Ivan Mladenović, specijalista psihijatar