Online psihijatar

Panični poremećaj karakterišu spontani panični napadi koji se ponavljaju i intenzivan strah od narednih paničnih napada (anticipatorni strah) u periodima između napada.

Tipičan početak paničnog poremećaja se karakteriše potpuno neočekivanom pojavom prvog paničnog napada. Prvi napad se može desiti bilo gde, najčešče na nekom javnom mestu, u prevoznom sredstvu ili u vožnji automobilom. Prvi napad je događaj koji se retko zaboravlja, izuzetno je neprijatan, često i zastrašujući, i to najviše zato što je iznenadan i neočekivan. Osim toga, brzina kojom se pojavljuju simptomi, njihov broj i intenzitet takođe doprinose tome da se neko oseti preplašenim i bespomoćnim.

Iako većina osoba kaže da se prvi napad dogodio „baš iz čista mira“, odnosno potpuno neočekivano, detaljnije analize gotovo uvek pokazuju da je osoba u vreme pojave napada bila pod stresom, u stalnim konfliktima na poslu ili u porodici, ili kada je osetila da je „umorna od svega“ i da ne može više da izdrži napore i pritiske. Tako se često prvi napad javlja u prvim danima ili nedeljama nakon porođaja, u sklopu procesa tugovanja nakon smrti voljene osobe, nakon odvajanja od voljene osobe iz nekog drugog razloga, posle razvoda ili finansijskih poteškoća.

Panični napad se definiše kao epizoda intenzivnog straha praćena burnim telesnim simptomima i karakterističnim ponašanjem. Napadi imaju nagli početak i ne traju dugo (retko duže od pola sata), ali veoma brzo dostižu vrhunac (najviše za nekoliko minuta). Za vreme napada osoba ima doživljaj da će se nešto strašno desiti, da će dobiti srčani udar, da će se ugušiti, srušiti se ili poludeti. Doživljaj vitalne ugroženosti je posledica burnih telesnih simptoma kao što su lupanje i preskakanje srca, stezanje i bol u grudima, osećaj nedostatka daha ili gušenja, vrtoglavica i nestabilnost, mučnina, preznojavanje i podrhtavanje celog tela. Tipična ponašanja tokom paničnog napada su potreba da se pobegne sa mesta gde se dogodio panični napad u nadi da će on tako prestati i traženje pomoći. Nakon napada prisutno je izvesno olakšanje ali i osećaj iscrpljenosti i umora.

Panični napadi se mogu sresti i kod drugih anksioznih stanja što znači da oni nisu samo odlika paničnog poremećaja. Međutim, ukoliko se spontani napadi ponavljaju nekoliko puta mesečno, a u periodima između njih se razvije intenzivan strah od narednih napada, može se govoriti o paničnom poremećaju. Strah u periodima između napada se naziva anticipatorni strah i pored straha od mogućnosti pojave narednog paničnog napada uključuje strah od posledica napada i stalno napeto iščekivanje sledećeg napada.

Početak tretmana paničnog poremećaja podrazumeva primenu većeg broja nespecifičnih aktivnosti. Ove aktivnosti uključuju uspostavljanje terapijskog saveza uz intenzivnu suportaciju i dodatnu motivaciju, procenu opšte disfunkcionalnosti, kao i edukaciju pacijenta i po mogućnosti, edukaciju njegove porodice. Potom se pristupa specifičnim terapijskim procedurama koje obuhvataju psihoterapiju i farmakoterapiju. Psihoterapija pored primene suportivne terapije i psihoedukacije uključuje primenu kognitivno bihejvioralne terapije, ali i drugih psihoterapijskih modaliteta. Farmakoterapija podrazumeva primenu antidepresiva, pre svega iz grupe selektivnih inhibitora preuzimanja serotonina, i primenu potentnih anksiolitika. Psihoterapija i farmakoterapija se mogu sprovoditi zasebno ili kombinovano.

Dr Ivan Mladenović, specijalista psihijatar