Online psihijatar

Opsesivno kompulzivni poremećaj (OKP) pripada grupi anksioznih poremećaja, a karakteriše se pojavom opsesivnih misli i kompulzivnih radnji.

Opsesije su neprijatne i nametljive misli (ideje, razmišljanja), podsticaji (impulsi) ili predstave (slike, zamišljanja) koje se uporno ponavljaju i ne mogu da se kontrolišu. Doživljavaju se kao nametnuti psihički sadržaji, odnosno nameću se protiv volje i ne mogu se odagnati, suzbiti ili ignorisati. Opsesije izazivaju anksioznost i napetost visokog intenziteta zbog njihovog sadržaja koji je najčešće agresivan, preteći, vulgaran ili stran osobi koja ih doživljava. Opsesivne misli nisu u skladu sa ličnošću, njenim vrednostima, ciljevima i idealima. Osobe mogu da ih se stide, da ih smatraju čudnim, suludim ili besmislenim.

Tipčni sadržaji opsesija su kontaminacija (strah od klica, zaraze, prljavštine), agresivnost (npr. potreba da udari nekog, obično blisku i dragu osobu), seksualna tematika (strah od seksualne dezinhibicije, npr. uradiće nešto vulgarno ili uputiti lascivan komentar na javnom mestu, sumnje vezane za seksualnu orijentaciju), religijski sadržaji (bogohulne misli kod religioznih osoba, npr. opsovaće Boga, reći glasno nešto grešno u crkvi, zatim preispitivanja da li je grešan, da li se pokajao itd.), opsesivna sumnja (nesigurnost da li je nešto uradio ili nije, npr. da li je zaključao vrata stana, da li je rekao nešto neprikladno na glas u razgovoru i ne, da li je povredio nekoga itd.), filozofske teme i pitanja morala (neproduktivna razmišljanja o životu, smrti, smislu, ispravnosti sopstvenih postupaka), potreba za preuređivanjem, preciznošću i simetrijom, naročito značenje brojeva ili reči, potreba za prikupljanjem i čuvanjem stvari, strah da će se dogoditi neka nesreća.

Kompulzivne radnje obično nastaju kao reakcija na opsesivne misli s ciljem redukcije anksioznosti. Recimo ako osoba spoljni svet doživljava izvorom zaraze i pri tome razvije strah od dobijanja zarazne bolesti, kompulzivnom radnjom pranja ruku će pokušati da smanji napetost povezanu s mogućnošću da se zarazi. Najzastupljenije su kompulzije pranja i čišćenja, proveravanja i brojanja. Mogu biti jednostavne (npr. proveravanje da li su vrata zaključana) ili složene u vidu rituala kada postoji poseban način obavljanja, po strogim pravilima i redosledu i određeni broj puta (npr. čišćenje kompletnog domaćinstva tri puta zaredom). Rituali oduzimaju puno vremena, prekid rituala ili nepravilnost u izvođenju izaziva strah i potrebu za ponavljanjem. Kompulzivne radnje obično u početku redukuju anksioznost i napetost međutim, vremenom gube na efikasnosti. Postoje i mentalne kompulzije čije se izvođenje ne može videti. Obično su u vidu brojanja, molitve ili neke misli koja se ponavlja određeni broj puta u sebi.

U lečenju se koriste lekovi i psihoterapija, a najbolji rezultati postižu se kombinacijom ova dva pristupa. Vrlo je važna psihoedukacija gde se pacijenti kao i članovi njihovih porodica upoznaju sa prirodom OKP. Od psihoterapijskih pristupa primenjuje se kognitivno bihejvioralna terapija i to metoda izlaganja i prevencije odgovora. Suportivna psihoterapija ima primenu kod aktuelnih stresnih situacija koje mogu nepovoljno uticati na tok poremećaja. Od lekova se primenjuju anksiolitici i antidepresivi iz grupe selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina ili antidepresivi novije generacije.

Dr Ivan Mladenović, specijalista psihijatar