Online psihijatar

Nesanicu karakterišu teškoće u vezi sa uspavljivanjem, česta buđenja tokom noći ili rano jutanje buđenje uz nemogućnost da se ponovo utone u san. Navedene smetnje se mogu javiti zasebno ili kombinovano. Praktično, svako skraćeno trajanje spavanja i spavanje koje nedovoljno okrepljuje smatra se nesanicom.

Prema trajanju, nesanice se mogu podeliti na prolazne, kratkotrajne i hronične. Prolazna nesanica traje samo nekoliko noći i obično je izazvana stresom, uzbuđenjem ili promenom vremena spavanja ili mesta spavanja. Kratkotrajna nesanica podrazumeva loše spavanje u toku dve do tri nedelje, a može biti izazvana stresnim događajima višeg intenziteta kao što su gubitak člana porodice, razvod braka, gubitak posla, selidba itd. Hronična nesanica traje duže od tri nedelje i može biti primarna, kada se javlja samostalno, kao zaseban poremećaj, ili sekundarna kada se javlja kao posledica nekog telesnog ili psihičkog poremećaja.

Mentalna oboljenja često dovode do insomnije, a prvenstveno stanja anksioznosti i depresije. Nesanica je česta i kod manije, posttraumatskog stresnog poremećaja i poremećaja prilagođavanja. Uzrok mogu biti i brojni psihološki i socijalni problemi koji izazivaju akutna ili hronična stanja stresa. Telesne bolesti koje mogu biti uzrok nesanice su hipertireoidizam, Parkinsonova bolest, demencija, nekontrolisana šećerna bolest, povišen krvni pritisak, oboljenje bubrega i jetre, astma i razni bolni sindromi i stanja.

U odnosu na vreme spavanja, nesanica se može javiti pri uspavljivanju, tokom noći usled čestih buđenja, ili na kraju noći. Nesanica pri uspavljivanju je najčešća i tipična je za stanja povišene anksioznosti. Zabrinutost i strepnja oko svakodnevnih problema preokupiraju anksioznu osobu koja zato ne može da zaspi, iako je umorna i želi da spava. Ubrzo se nadovezuje i strah od nesanice i posledica nespavanja i nastaje začarani krug gde se stiče utisak da je problem nerešiv. Kod prekomerno anksioznih osoba se javljaju i česta buđenja u toku noći, a pri svakom novom buđenju te osobe bivaju sve više uznemirene i zabrinute da li će moći da zaspu. Nesanica na kraju noći nastaje kada se osoba probudi u drugoj polovini noći i ne može više da zaspi. Ovaj tip nesanice se najčešće sreće kod depresivnih stanja.

Potrebno je praviti jasnu razliku između povremenih smetnji spavanja i nesanice koja predstavlja poremećaj. Svakom se ponekad desi da loše spava - to je normalno. Ali ako se to dešava skoro svake noći, skoro svake nedelje i ako utiče na porodični i društveni život i ometa u radu, onda je reč o poremećaju koji zahteva odgovarajući tretman.

Posledice nesanice su brojne i manifestuju se tokom celog dana u budnom stanju. Javljaju se pospanost, zamor, razdražljivost, slaba koncentracija, zaboravnost, nezadovoljstvo i loše raspoloženje. Često je prisutna zabrinutost zbog nesanice i posledica nesanice. Uveče se brige intenziviraju zbog ponovnog straha od nesanice. Sve navedene smetnje narušavaju uobičajeno dnevno funkcionisanje i smanjuju efikasnost i produktivnost. Dugotrajna nesanica utiče na celokupno mentalno i telesno zdravlje. Nastaju promene telesne težine, remeti se funkcija endokrinih žlezda i imunog sistema i javlja se veća učestalost bolesti srca i krvnih sudova. Takođe, bezbednost zbog pospanosti može biti ugrožena (pri vožnji, na poslu).

Pristup lečenju nesanice obuhvata utvrđivanje uzroka nesanice, procenu težine poremećaja, savetovanje i primenu lekova. Kad god je moguće neophodno je odstraniti uzrok nesanice. Uvek treba imati u vidu da je nesanica najčešće samo simptom osnovnog oboljenja čiju dijagnozu treba tačno postaviti i prema tome usmeriti lečenje. Svaka dugotrajnija nesanica zahteva sagledavanje od strane psihijatra i primenu adekvatne terapije koja uključuje primenu psihoterapijskih tehnika i ukoliko je potrebno i primenu lekova. Farmakoterapija insomnije uključuje primenu sedativa, hipnotika, antihistaminika i antidepresiva sa hipnotičkim dejstvom. Psihoterapijske tehnike uključuju primenu higijene spavanja, psihoedukaciju, kognitivnu i bihejvioralnu terapiju, relaksaciju itd.

Dr Ivan Mladenović, specijalista psihijatar