Online psihijatar

Napad panike je posebno emocionalno iskustvo koje se razlikuje od drugih oblika strahovanja. To je nalet vrlo intenzivnog straha ili užasa, zbog neposrednog doživljavanja vitalne ugroženosti. Napad panike prate i veoma karakteristični telesni, psihički i ponašajni simptomi i znaci straha.

Telesni simptomi

Bitna karakteristika napada panike je prisustvo brojnih i dramatično ispoljenih telesnih simptoma i znakova straha. Najbrojniji su simptomi iz domena kardiovaskularnog i respiratornog sistema.

Rad srca je predmet velike pažnje osoba koje doživljavaju panični strah pa i najmanja moguća odstupanja od „zamišljenog normalnog funkcionisanja“ dovode do intenzivnog straha i novog razvoja panike. Najčešći i najznačajniji simptomi povezani sa radom srca su palpitacije ili lupanje srca, bol u predelu srca i osećaj ubrzanog ili nepravilnog rada srca. Ovi simptomi se doživljavaju dramatično i opisuju se kao osećaj da se srce uzlupalo, da bubnja, ili kao da hoće da „iskoči iz grudnog koša“, da preskače, ubrzano radi ili staje sa radom, zatim kao bol i osećaj žarenja u levoj polovini grudnog koša.

U respiratornom sistemu, na kome se strah veoma često ispoljava, najčešći simptomi su dispneja ili otežano disanje, osećaj nedostatka vazduha ili gušenja, ubrzano, površno ili nepravilno disanje, bol i napetost u grudima. Pacijenti ove smetnje opisuju kao nalet teškoća u disanju, kao da imaju „kratak dah“, nemogućnost da udahnu punim plućima, „glad za vazduhom“ i osećaj gušenja.

Vrtoglavica je istaknuti simptom u napadu paničnog straha. U blažem obliku ispoljava se kao smetnja koordinacije i nestabilnost. U težim oblicima ispoljava se kao „napad nesvestice“. Najčešće se javlja pri hodu, ali se može javiti i u miru. Osobe saopštavaju da im se tle po kome idu talasa i ugiba, da su im noge „kao od gume“, da drhte, klecaju ili su teške, da se zanose pri ustajanju i hodu i da često traže oslonac.

Od ostalih telesnih simptoma straha koji se javljaju tokom napada panike, često su prisutni drhtanje, koje može odnositi samo na deo tela, recimo ruke ili na čitavo telo, zatim preznojavanje, bol u stomaku, mučnina, osećaj slabosti u nogama, hladni i topli talasi po telu, trnci u šakama i stopalima, suva usta, itd.

U napadima panike naravno nisu prisutni svi prethodno navedeni simptomi. Telesni simptomi mogu da se jave samo u okviru jednog organskog sistema, najčešće u kardiovaskularnom, ali je češća kombinacija simptoma iz više organskih sistema. Na primer, ubrzani rad srca koji je praćen otežanim disanjem, preznojavanjem, bolom u grudima i drhtanjem ruku.

Psihički simptomi

Na psihičkom planu napad panike može da protiče bez posebnog intelektualnog sadržaja uz intenzivno unutrašnje doživljavanje vrlo neprijatnog straha. Međutim, češće se dešava da strah prate veoma zastrašujući intelektualni sadržaji kao što su doživljaj vitalne ugroženosti, strah od gubitka kontrole i ludila, depersonalizacioni i derealizacioni fenomeni.

Tipičan je iznenadni doživljaj vitalne ugroženosti kao posledica uverenosti pacijenata da su zbog burnih, neprijatnih i neobjašnjivih telesnih simptoma oboleli od neke bolesti od koje će odmah umreti. Po pravilu se prvo pojavljuje jedan ili više telesnih simptoma, a onda se sekundarno javlja strah od trenutne smrti. Primeri su intelektualni sadržaji odnosno misli tipa „srce će mi stati“, „pući će mi krvni sud u glavi“ „ugušiću se“. Ovakva ideacija logično intenzivira strah koji prate još intenzivniji telesni simptomi straha čime se stvara začarani krug napada panike.

Strah od gubitka kontrole i ludila vrlo je čest sadržaj napada panike. Osoba doživljava intenzivan strah od mogućnosti da izgubi kontrolu nad sobom, svojim psihičkim i telesnim funkcionisanjem. Na površnom nivou osobe strahuju da ne padnu na javnom mestu, da ne učine nešto nepristojno, a na dubljem da naglo ne izgube razum i polude. Ovaj strah potiče od vrlo intenzivne provale straha i burnih telesnih simptoma u napadu panike koje osoba ne razume i koje tumači početkom gubitka kontrole i razuma. Različiti su opisi ovog straha, ali najčešće se osoba oseća kao da je na ivici, da neće moći da izdrži, da ne može više da vlada sobom, svojim telom, razumom, ponašanjem.

U napadu panike veoma su česta doživljavanja depresonalizacije i derealizacije. Pod depersonalizacijom se podrazumeva izmenjenost opažanja i doživljavanja sebe. Ispoljava se osećanjem nestvarnosti i samootuđenosti. Osoba se oseća kao da se nalazi u snu ili u nekom stanju čudne mahaniziranosti. Često je prisutno osećanje da ne postoji potrebna kontrola nad sopstvenim delatnostima. Derealizacija se ispoljava kao izmena u doživljaju spoljašnje realnosti. Okolina izgleda izmenjeno, strano, čudno, nadrealno. Ovi fenomeni su snažni generatori straha. Osoba zadržava očuvanost u procenjivanju realnosti.

U napadu panike sposobnost koncentracije može biti snižena. Često i kognitivno funkcionisanje može biti narušeno. Otuda doživljaj obolelelih da im je za vreme napada narušena sposobnost razmišljanja i planiranja.

Karakteristična ponašanja

Pored telesnih i psihičkih simptoma, napad panike prate i specifični oblici ponašanja. Najčešće je slučaj da osoba u toku napada panike doživljava veliku uznemirenost i napetost. Osobu ne drži mesto, stalno je u pokretu, spremna je da beži sa mesta na kome se oseća ugroženo i neprijatno. Karakteristično ponašanje je i takozvano „apel“ ponašanje. Tada osoba traži hitnu i neodložnu pomoć ili zaštitu svojih bližnjih, ili poziva Službu za hitnu pomoć, ili žurno odlazi u dostupnu medicinsku ustanovu. Veoma retko se može videti sasvim suprotno ponašanje tokom napada panike gde se osoba umiruje i povlači.

Dr Ivan Mladenović, specijalista psihijatar