Online psihijatar

Više meseci unazad izloženi smo zaista nesvakidašnjim okolnostima usled pandemije korona virusa. I kao pojedinci i kao društvo suočavamo se sa neprijatnom i neizvesnom situacijom koja u određenoj meri ima i ugrožavajući karakter. Strah koji se javlja kod najvećeg broja ljudi je normalna reakcija na realnu opasnost i ima korisnu adaptivnu funkciju. On predstavlja alarm koji nas upozorava da je potrebno preduzeti neophodne mere zaštite. U slučaju epidemije korona virusa adaptirano ponašanje podrazumeva primenu mera zaštite, nošenje maski i rukavica pri izlasku iz kuće, održavanje socijalne distance, redovno pranje ruku, dezinfekciju itd.

Kod nekih osoba strah može biti prekomeran, dugotrajan i preplavljujući, i tada govorimo o anksioznosti koja može dostići i nivo panike. Za razliku od straha, anksioznost je iracionalna, nema pozitivna svojstva i ne doprinosi prilagođavanju na objektivne okolnosti. Kod anksioznosti postoji pogrešna procena stepena opasnosti, odnosno precenjivanje opasnosti i podcenjivanje sopstvenih potencijala da se osoba izbori sa problemom.

Bez obzira da li je reč o strahu ili anksioznosti, možemo preduzeti brojne mere kako bi se osećali bolje i kako bi pomogli sebi i drugima.

Umereno se informišite

Čitanje, slušanje i gledanje uznemirujućih vesti o korona virusu može izazvati strah ili ga pojačati ako je već prisutan. Mediji, često skloni senzacionalizmu i bombastičnim vestima, stvaraju iskrivljenu sliku forsiranjem zastrašujućih vesti o korona virusu, dok se pozitivne i ohrabrujuće vesti, kojih itekako ima, stavljaju u drugi plan. Intenzitet straha direktno je srazmeran vremenu izlaganja uznemirujućim vestima. Iz tog razloga, traženje i ažuriranje informacija treba sprovoditi dozirano, sa pauzama, jednom ili dva puta dnevno, i u tačno određeno vreme. Tako ostajete informisani, ali i pošteđeni dugotrajnog stresa tokom celog dana. Recimo, umesto praćenja dugotrajne i naporne konferencije za novinare, sačekajte kraj i informišite se o novim merama sa pouzdanog internet portala za samo par minuta.

Informišite se iz pouzdanih izvora

Izuzetno je važno obaveštavanje isključivo iz proverenih izvora u cilju dobijanja činjenica, a ne glasina i dezinformacija. Lažne vesti i neproverene informacije, posebno sa društvenih mreža, mogu biti uzrok ozbiljnog stresa i anksioznosti sve do nivoa panike. Tačne informacije iz pouzdanih izvora mogu pomoći u redukciji stresa i smanjenju strahova. Pouzdani izvori su stručnjaci, lekari i naučnici iz oblasti epidemiologije i infektologije koji daju zvanične informacije.

Vodite brigu o svom telu

Pokušajte jesti zdrave, uravnotežene obroke, redovno vežbajte, spavajte i izbegavajte alkohol i droge. Umerena fizička aktivnost u kućnim uslovima deluje blagotvorno na telo i psihu, skreće pažnju sa opterećujućih misli, aktivira organizam i opušta mišiće. Tokom fizičke aktivnosti u mozgu se oslobađaju endorfin i serotonin koje podižu raspoloženje.

Bavite se drugim aktivnostima u kojima uživate

Koliko puta ste čuli od drugih ili ste sami izgovorili kako nikad nemate dovoljno vremena za sebe ili za svoju porodicu? I zaista, tempo modernog života i brojne obaveze ne ostavljaju puno prostora. Međutim, sada vam je to vreme konačno na raspolaganju. Možete pročitati knjigu, pogledati seriju ili film, uživati u muzici, posvetiti se svom hobiju, redovno vežbati, biti sa svojom porodicom, posvetiti više vremena partneru i deci, kontaktirati prijatelje sa kojima se dugo niste čuli, obaviti poslove po kući koji su dugo bili na čekanju. Sve ove aktivnosti skreću pažnju sa epidemije i relaksiraju, i dok traju potpuno nas oslobađaju stresa i anksioznosti.

Razgovarajte sa bliskim osobama

Razgovarajte sa osobama kojima verujete o svojim brigama i kako se osećate. Tako možete olakšati sebi, dobiti savet, podršku i razumevanje. Svest o tome da postoji neko ko je tu i ko će pomoći može značajno relaksirati i ohrabriti.

Introspekcija

Nesvakidašnje situacije i značajne životne promene mogu da podstaknu na produktivna razmišljanja i samoposmatranje. Neka suštinska pitanja koja dugo čekaju odgovore dolaze na dnevni red. Šta su nam ciljevi i planovi? Da li smo ono što smo želeli da budemo? Kako možemo da budemo bolji, zreliji, slobodniji? Da li je vreme da se trgnemo? Da li je vreme za temeljne promene?

Sve su to legitimna pitanja i treba ih razmotriti, treba doneti važne odluke. Nakon korona virusa svet više neće biti isti. Budimo i mi spremniji i bolji. Svima nam je to potrebno.

Dr Ivan Mladenović, specijalista psihijatar