Online psihijatar

Hipohondrija je poremećaj čije su osnovne odlike strah i verovanje osobe da je obolela od ozbiljnog telesnog oboljenja. Prisutne su stalne preokupacije telesnim simptomima i senzacijama, telesnim zdravljem i telesnim bolestima. Jednostavnije rečeno, radi se o umišljenoj odnosno uobraženoj telesnoj bolesti.

Pojam hipohondar je poznat i laicima, svako u svom okruženju ima neku osobu koja se stalno žali na probleme sa zdravljem, iako svi veruju da joj nije ništa ili da su njeni zdravstveni problemi bezazleni. Obično je za takve osobe rezervisan izraz hipohondar. Međutim, treba imati u vidu da se manifestacije hipohondričnog ponašanja ispoljavaju u veoma širokom spektru i da nije svako hipohondrično ponašanje istovremeno i hipohondrični poremećaj. Na jednoj strani su blage forme koje se karakterišu povećanim interesovanjem osobe za zdrav stil života, dijetetski režim ishrane i rekreaciju sa idejom prevencije eventualnog razvoja telesne bolesti. Na drugoj strani su osobe koje čvrsto veruju da boluju od ozbiljne telesne bolesti (npr. tumor mozga, multipla skleroza) sa jasno razvijenim strahom od smrti i konstantnim preokupacijama oko svoje bolesti. Između navedenih krajnosti simptomatologija varira u intenzitetu i kvalitetu, a granica koja određuje šta se može nazvati poremećajem jeste nivo narušenosti svakodnevnog funkcionisanja. Ukoliko trpe partnerski, porodični i profesionalni aspekti funkcionisanja može se govoriti o hipohodričnom poremećaju, koji onda zahteva i adekvatan tretman.

Početak bolesti je najčešće u trećoj ili četvrtoj deceniji života, a zastupljenost među polovima je izjednačena. Početku bolesti obično prethodi neki stresni događaj (npr. smrt ili teška telesna bolest člana porodice). Postepeno se razvija gubitak poverenja u sopstveno telo, sumnja i strah, a zatim i verovanje da je prisutna ozbiljna telesna bolest. Tipično je pogrešno tumačenje normalnih ili bezazlenih telesnih senzacija, pa se one tumače kao znak prisustva opasne telesne bolesti (npr. blaga glavobolja je znak malignog procesa na mozgu). Zabrinutost i strah za sopstveno zdravlje navode osobu da potraži stručnu pomoć, pa se ona podvrgava pregledima lekara različitih specijalnosti i brojnim ispitivanjima. Uprkos rezultatima koji su negativni i uveravanjima lekara da nema telesnog poremećaja, ove osobe uporno nastavljaju sa daljim ispitivanjima tragajući za dijagnozom. Savete iskusnijih somatskih lekara koji predlažu posetu psihijatru hipohondrične osobe obično odbijaju i odbacuju mogućnost psihogenog porekla njihovih zdravstvenih problema. Preokupiranost bolešću je takvih razmera da se najveći deo vremena provodi u proveravanju svog zdravstvenog stanja a komunikacija sa ukućanima i prijateljima svodi uglavnom na žalbe o tegobama i bolestima.

Hipohondrija je hronično oboljenje koje ima oscilirajući tok sa periodima pogoršanja i poboljšanja. Pogoršanja su obično u vezi sa aktuelnim stresnim situacijama i nepovoljnim životnim okolnostima. Tretman hipohondrije podrazumeva primenu farmakoterapije i psihoterapije. Tretman je poseban izazov za psihijatra zbog specifičnosti samog poremećaja, a pre svega zbog odbijanja obolelih da prihvate psihogeni uzrok svojih smetnji.

Dr Ivan Mladenović, specijalista psihijatar