Online psihijatar

Napad panike - simptomi

Napad panike je posebno emocionalno iskustvo koje se razlikuje od drugih oblika strahovanja. To je nalet vrlo intenzivnog straha ili užasa, zbog neposrednog doživljavanja vitalne ugroženosti. Napad panike prate i veoma karakteristični telesni, psihički i ponašajni simptomi i znaci straha. Bitna karakteristika napada panike je prisustvo brojnih i dramatično ispoljenih telesnih simptoma i znakova straha. Najbrojniji su simptomi iz domena kardiovaskularnog i respiratornog sistema.

Kada potražiti pomoć

Svaka osoba tokom života prolazi kroz teške periode u kojima se suočava sa stresom, problemima ili značajnim životnim promenama. Ovi periodi su često praćeni negativnim emocijama, tugom, strahom, ljutnjom i brojnim drugim psihičkim smetnjama. Ipak, nije lako prepoznati kada nam je potrebna pomoć stručne osobe. Neka istraživanja ukazuju na paradoksalnu činjenicu da one osobe kojima je zbog psihičkih problema najpotrebnija profesionalna pomoć, najmanje posežu za njom. Ako čovek ne ume da prepozna sopstveni problem, on doživljava psihičku patnju, njegovi problemi se vremenom produbljuju, a kvalitet života narušava.

Anksioznost

Termin anksioznost ima svoj koren u latinskim rečima „angere“ (stegnuti) i „anxietas“ (briga, nespokojstvo). Najpribližnije značenje u našem jeziku je osećanje neodređenog straha, unutrašnje teskobe, strepnje, zebnje. Anksioznost je, do izvesnog stepena, iskustvo koje poznaje svaki čovek. Svako ponekad ima osećaj nemira, strepnje, brige i straha, i to su normalne, gotovo svakodnevne emocije. Možete se osećati ovako kada se suočite sa finansijskim problemima ili problemima na poslu, pre polaganja ispita, prilikom donošenja važnih odluka, kada razmišljate o svom ili zdravlju svog deteta, nakon preseljenja u drugi grad ili zemlju itd.

Strah od gubitka kontrole

Na bogatom repertoaru iracionalnih strahova koje tipično srećemo kod fenomena anksioznosti, značajno mesto ima strah od gubitka kontrole. Ovaj strah je vrlo čest simptom anksioznosti i može se javiti praktično kod svih anksioznih poremećaja. Forme ispoljavanja ovog straha su višestruke, ali najčešće je reč o strahu od gubitka kontrole nad ponašanjem, telesnim funkcijama, emocijama i mislima. Strah od gubitka kontrole nad ponašanjem je karakterističan za opsesivno kompulzivni poremećaj. Opsesivne misli agresivnog sadržaja, na primer, da se udari slučajni prolaznik ili da se povredi bliska osoba, su osnova na kojoj se može razviti ovakav strah.

Antidepresivi

Iako naziv za ovu grupu lekova sugeriše da su u pitanju lekovi za lečenje depresije, antidepresivi imaju daleko šire polje primene u psihijatriji. Osim u tretmanu depresivnih stanja, danas se antidepresivi koriste i za lečenje anksioznih poremećaja, opsesivno kompulzivnog poremećaja, posttraumatskog stresnog poremećaja, insomnije, poremećaje ishrane, bolnih sindroma, itd. Antidepresivi su grupa lekova koji primarno podižu raspoloženje, oslobađaju od straha i anksioznosti i stimulišu vitalne dinamizme. Neki od antidepresiva ispoljavaju i dodatne farmakološke efekte, kao što su sedativni (umirujući), hipnotički (uspavljujući) i analgetički efekat.

Depresija

Depresija se smatra jednim od najvećih zdravstvenih problema današnjice. Reč je o najčešćem mentalnom poremećaju čija je zastupljenost u opštoj populaciji oko četiri procenata. Depresija značajno narušava svakodnevno funkcionisanje (lično, partnersko, porodično, socijalno i profesionalno) i kvalitet života uopšte. Sniženo raspoloženje je osnovni simptom depresije. Osoba pogođena depresijom je potištena, nesrećna, utučena, tužna, ponekada očajna i bespomoćna. Oseća se usamljeno, napušteno, nevoljeno i suvišno. Često su prisutni nerealni strahovi, strepnja i zabrinutost.

Panični poremećaj

Panični poremećaj karakterišu spontani panični napadi koji se ponavljaju i intenzivan strah od narednih paničnih napada (anticipatorni strah) u periodima izmedju napada. Tipičan početak paničnog poremećaja se karakteriše potpuno neočekivanom pojavom prvog paničnog napada. Prvi napad se može desiti bilo gde, najčešče na nekom javnom mestu, u prevoznom sredstu ili u vožnji autom. Prvi napad je događaj koji se retko zaboravlja, izuzetno je neprijatan, često i zastrašujući, i to najviše zato što je iznenadan i neočekivan. Osim toga, brzina kojom se pojavljuju simptomi, njihov broj i intenzitet takođe doprinose tome da se neko oseti preplašenim i bespomoćnim.

Korona virus i strah - praktični saveti

Više meseci unazad izloženi smo zaista nesvakidašnjim okolnostima usled pandemije korona virusa. I kao pojedinci i kao društvo suočavamo se sa neprijatnom i neizvesnom situacijom koja u određenoj meri ima i ugrožavajući karakter. Strah koji se javlja kod najvećeg broja ljudi je normalna reakcija na realnu opasnost i ima korisnu adaptivnu funkciju. On predstavlja alarm koji nas upozorava da je potrebno preduzeti neophodne mere zaštite. Kod nekih osoba strah može biti prekomeran, dugotrajan i preplavljujući, i tada govorimo o anksioznosti.

Anksiolitici - sedativi

Postoji više različitih grupa lekova koji poseduju anksiolitičko delovanje. Međutim, uže gledano, termin anksiolitici praktično se odnosi samo na lekove iz grupe benzodiazepina. Benzodiazepini su lekovi čiji je dominantni efekat suzbijanje ili smirenje anksioznosti odnosno napetosti i straha. Pored benzodiazepina anksiolitička svojstva imaju i antidepresivi, beta adrenergički blokatori i neki drugi lekovi. Među laicima benzodiazepini su poznati kao lekovi za smirenje ili sedativi.

Nesanica

Nesanicu karakterišu teškoće u vezi sa uspavljivanjem, česta buđenja tokom noći ili rano jutanje buđenje uz nemogućnost da se ponovo utone u san. Navedene smetnje se mogu javiti zasebno ili kombinovano. Praktično, svako skraćeno trajanje spavanja i spavanje koje nedovoljno okrepljuje smatra se nesanicom. Mentalna oboljenja često dovode do insomnije, a prvenstveno stanja anksioznosti i depresije. Nesanica je česta i kod manije, poremećaja prilagođavanja i posttraumatskog stresnog poremećaja. Uzrok mogu biti i brojni psihološki i socijalni problemi koji izazivaju akutna ili hronična stanja stresa.

Online psihijatrija

Online psihijatrija nije nov koncept, primenjuje se godinama unazad i svakodnevno dobija na popularnosti. Danas se može govoriti o trendu koji ima veliku perspektivu. U prilog tome govori sve veći broj ozbiljnih internet servisa koji se bave pružanjem online usluga u oblasti mentalnog zdravlja. Online psihijatrija je način da se uz korišćenje telekomunikacionih i informacionih tehnologija pruže medicinske usluge bez obzira na to gde se geografski nalaze davalac i korisnik zdravstvene usluge. U praksi to znači da se uz pomoć interneta obavlja komunikacija (video, audio, chat ili email) i pružaju zdravstvene usluge.

Sajberhondrija

Sajberhondrija je medicinski termin novijeg datuma koji označava pojavu prekomerne zabrinutosti za zdravlje nastalu zbog ponavljanih pretraga interneta u vezi medicinskih informacija. Jednostavnije rečeno, sajberhondrija je pojava neopravdanog straha od opasne bolesti nakon pretraživanja simptoma na internetu. Digitalno doba je donelo brojne promene u mnogim aspektima života. Putem interneta je omogućena jednostavna i gotovo trenutna dostupnost informacija. Ova promena u domenu medicine i zdravlja pruža mogućnost svima da na internetu potraže informacije u vezi svojih zdravstvenih tegoba i simptoma.