Online psihijatar

Iako naziv za ovu grupu lekova sugeriše da su u pitanju lekovi za lečenje depresije, antidepresivi imaju daleko šire polje primene u psihijatriji. Osim u tretmanu depresivnih stanja, danas se antidepresivi koriste i za lečenje anksioznih poremećaja, opsesivno kompulzivnog poremećaja, posttraumatskog stresnog poremećaja, insomnije, poremećaje ishrane, bolnih sindroma, seksualnih disfunkcija, bolesti zavisnosti, itd. Antidepresivi su grupa lekova koji primarno podižu raspoloženje, oslobađaju od straha i anksioznosti i stimulišu vitalne dinamizme. Neki od antidepresiva ispoljavaju i dodatne farmakološke efekte, kao što su sedativni (umirujući), hipnotički (uspavljujući) i analgetički efekat.

Svoj terapijski efekat antidepresivi ostvaruju zahvaljujući sposobnosti da povećavaju koncentracije neurotransmitera na nivou međućelijskih sinapsi u mozgu, pre svega serotonina, ali i noradrenalina i dopamina. Serotonin je značajan za regulaciju raspoloženja, a noradrenalin i dopamin za aktivnost i ponašanje. Antidepresivno dejstvo ne počinje odmah nakon primene leka, potrebno je oko dve nedelje da bi se terapijski efekat razvio. Postepeno dolazi do oporavka vitalnih dinamizama (apetit, san, energija, volja, opšta aktivnost), popravljanja raspoloženja i redukcije depresivnih sadržaja.

Osnovni terapijski principi u primeni antdepresiva podrazumevaju adekvatan izbor antidepresiva, pravilno doziranje i odgovarajuću dužinu tretmana. Izbor antidepresiva zavisi od farmakoloških svojstava leka, neželjenih dejstava, interakcija sa drugim lekovima, eventualnih pridruženih bolesti, dostupnosti i cene leka. Doziranje je individualno, potrebno je pratiti terapijski odgovor i pojavu neželjenih dejstava i prilagoditi dozu leka. Obično je uvođenje leka postepeno, ređe se može početi sa punom terapijskom dozom. Kod starijih osoba se daju niže doze uz redovno praćenje. Uzimanje terapije bi trebalo da bude svakoga dana u isto vreme. Naglu obustavu terapije treba izbegavati. Pri prekidu terapije dozu treba postepeno smanjivati da bi se smanjio rizik od pojave simptoma obustave leka. Dužina tretmana antidepresivima je između 6 i 12 meseci, ali može biti i duža, posebno kada postoji potreba za prevencijom novih epizoda bolesti.

Ukoliko nakon primene antidepresiva izostane očekivani terapijski odgovor, lek se može zameniti, obično antidepresivom iz druge grupe. Prevođenje na drugi antidepresiv je neophodno i u slučaju prisustva neželjenih efekata koji se teško podnose. Ukoliko je to neophodno, moguća je primena i dva antidepresiva istovremeno kako bi se pojačao terapijski efekat. Antidepresivi se mogu kombinovati sa drugim grupama lekova kao što su anksiolitici, hipnotici, stabilizatori raspoloženja itd. Uvek je poželjno kombinovanje sa psihoterapijom, jer se tako postižu najbolji rezultati u lečenju.

Kao i svi drugi lekovi i antidepresivi mogu imati neželjena dejstva. Neželjena dejstva antidepresiva se obično javljaju na početku terapije i najčešće su blagog i prolaznog karaktera. U slučaju pojave dugotrajnih, ozbiljnih ili izrazito neprijatnih neželjenih efekata treba razmotriti ili smanjenje doze antidepresiva ili promenu antidepresiva. Takođe, moguć je nefarmakološki tretman neželjenog efekta (npr. dijeta i fizička aktivnost u slučaju povećanja telesne težine) ili farmakološki tretman neželjenog efekta (npr. primena benzodiazepina u slučaju pojave anksioznosti ili nesanice).

Podela antidepresiva

Prema vremenu kada su sintetisani, antidepresivi se mogu podeliti na antidepresive prve generacije i antidepresive nove generacije. Predstavnici antidepresiva prve generacije su triciklični antidepresivi. Nova generacija antidepresiva ima više predstavnika od kojih su najzastupljeniji selektivni inhibitori preuzimanja serotonina i inhibitori preuzimanja serotonina i noradrenalina.

TRICIKLIČNI ANTIDEPRESIVI - ovo su antidepresivi prve generacije i u upotrebi su više decenija unazad. Imaju podjednaku efikasnost u odnosu na novije antidepresive, ali se lošije podnose što ograničava njihovu primenu. Zbog nepovoljnog profila neželjenih dejstava oni su danas sve češće lekovi drugog izbora u tretmanu depresije i anksioznih poremećaja. Registrovani lekovi iz ove grupe antidepresiva kod nas su klomipramin (Anafranil), maprotilin i amitriptilin (Amyzol). Anafranil je veoma potentan aktivirajući antidepresiv, dok maprotilin i posebno amitriptilin imaju sedativan efekat. Amitriptilin se koristi i u terapiji neuropatskog bola i profilaksi tenzione glavobolje i migrene.

SELEKTIVNI INHIBITORI PREUZIMANJA SEROTONINA - nova klasa antidepresiva koja u ovom trenutku predstavlja dominantnu grupu lekova za lečenje depresija i anksioznih poremećaja. U odnosu na klasične triciklične antidepresive imaju povoljniji profil neželjenih efekata, odnosno bolju podnošljivost i manje interakcija sa drugim lekovima. Predstavnici ove grupe su fluoksetin (Flunirin, Flunisan), sertralin (Zoloft, Sidata, Tragal, Asentra), paroksetin (Seroxat, Horizont, Arketis, Pakston), i escitalopram (Cipralex, Elicea, Lata, Eloryqa, Esram, Escitalopram, Escital) i citalopram (Citalex).

INHIBITORI PREUZIMANJA SEROTONINA I NORADRENALINA - venlafaksin (Velahibin, Alventa, Velafax, Efectin, Venlax, Zanfexa) i duloksetin (Cymbalta, Taita, Dulsevia) imaju slično dejstvo kao triciklični antidepresivi, ali sa manje neželjenih efekata.

OSTALI ANTIDEPRESIVI - mirtazapin (Remirta, Remeron, Calixta, Mirtazen) je antidepresiv sa izraženim sedativnim i hipnotičkim efektom. Ređe se primenjuje kao monoterapija, pogodan je za kombinovanje sa drugim antidepresivima, posebno kada je potrebno regulisati san. I trazodon (Trittico) pored antidepresivnog ima i hipnotičko i sedativno dejstvo pa je pogodan kod anksioznih stanja i depresije gde je prisutna nesanica. Bupropion (Wellbutrin, Zyban) je aktivirajući antidepresiv i može biti lek izbora u tretmanu depresije kod gojaznih osoba jer ne utiče na apetit, takođe ne izaziva seksualne disfunkcije.

Dr Ivan Mladenović, specijalista psihijatar