Online psihijatar

Postoji više različitih grupa lekova koji poseduju anksiolitičko delovanje. Međutim, uže gledano, termin anksiolitici praktično se odnosi samo na lekove iz grupe benzodiazepina. Benzodiazepini su lekovi čiji je dominantni efekat suzbijanje ili smirenje anksioznosti odnosno napetosti i straha. Pored benzodiazepina anksiolitička svojstva imaju i antidepresivi, beta adrenergički blokatori i neki drugi lekovi. Među laicima benzodiazepini su poznati kao lekovi za smirenje ili sedativi.

Anksioznost je neprijatno osećanje koje se manifestuje prekomernom brigom, strepnjom i napetošću i predstavlja reakciju na situacije koje se percipiraju kao preteće ili opasne, ili postoji neizvesnost u pogledu njihovog ishoda. Anksioznost često prate neprijatni telesni simptomi kao što su lupanje srca, ubrzano disanje, preznojavanje, tremor, vrtoglavica itd. Benzodiazepini su vrlo delotvorni u suzbijanju ili ublažavanju ovih neprijatnih simptoma i predstavljaju najefikasnije lekove sa anksiolitičkim efektom koji su danas dostupni. Pored toga prednost benzodiazepina je i u tome što najbrže postižu kontrolu simptoma anksioznosti u odnosu na druge lekove. Već pola sata nakon uzimanja benzodiazepina simptomi anksioznosti se umanjuju, a pacijenti se osećaju bolje. Nijedna druga grupa lekova to ne može da postigne.

Povoljan profil neželjenih i sporednih dejstava, visoka efikasnost u redukciji anksioznosti i napetosti i brzi početak delovanja su razlog masovne i često neopravdane upotrebe sedativa. Delom tome doprinose i sami lekari znajući da su ovi lekovi efikasni, sigurni i bez značajnih interakcija sa drugim lekovima, dok se delom ovi lekovi prekomerno uzimaju i „na svoju ruku“ bez konsultacije sa lekarom. Brojni pokušaji restrikcija u izdavanju i propisivanju sedativa koji se primenjuju godinama unazad nisu dali očekivani rezultat jer količina upotrebljenih benzodiazepina nije mnogo opala.

Anksiolitički efekat benzodijazepina je pre svega pogodan, za kratkotrajan tretman prolaznih oblika anksioznosti kao što su akutne reakcije na stres, krizna stanja, sekundarna anksioznost koja je u vezi sa telesnom bolešću itd. Pored toga benzodijazepini se kombinuju sa drugim psihofarmacima i tako mogu biti od koristi u terapiji depresija udruženih sa anksioznošću, paničnih stanja, agorafobije, opsesivno kompulzivnog poremećaja, socijalne fobije, PTSP, hipohondrije, psihosomatskih bolesti itd.

Benzodijazepini osim anksiolitičkog imaju sedativno, hipnotičko, miorelaksantno i antikonvulzivno dejstvo. U višim dozama benzodiazepini imaju hipnotički efekat pa se koriste u terapiji nesnice za uspavljivanje i održavanje sna. Neki od preparata imaju dominanto hipnotički efekat pa se svrstavaju u grupu lekova koji se nazivaju hipnotici (sredstva za spavanje). Antikonvulzivni efekat benzodijazepina je od značaja u tretmanu epilepsje, dok se zbog miorelaksantnog dejstva koriste kao dodatna terapija u fizikalnom tretmanu spazma skeletnih mišića.

Neželjena dejstva benzodiazepinskih anksiolitika su najčešće blaga i prolazna. U početku tretmana treba voditi računa o mogućoj pojavi preterano sedativnog efekta koji se ispoljava u vidu dnevne pospanosti i poremećaju motorne koordinacije, zbog čega se savetuje izbegavanje vožnje automobila, rada na visini ili upravljanje mašinama nekoliko dana nakon uvođenja sedativa. Mogu se javiti vrtoglavica i glavobolja i kognitivne smetnje u vidu slabije koncentracije i zaboravnosti. Uglavnom su navedena neželjana dejstva dozno zavisna odnosno izraženija su kod primene viših doza. Sva neželjena dejstva se pojačavaju kombinovanjem sedativa sa alkoholom, pa je tokom terapije neophodno prekinuti sa upotrebom alkohola.

Veliki nedostatak ovih lekova jeste pojava tolerancije i zavisnosti. Tolerancija podrazumeva gubitak terapijskog dejstva leka tokom duževremenog korišćenja, pa je potrebno povećati dozu da bi se dobio isti efekat. Svi benzodiazepini mogu izazvati sindrom zavisnosti ili zloupotrebe. Rizik je srazmeran dužini primene i visini doze leka. Fizička zavisnost se odlikuje pojavom apstinencijalnog sindroma nakon naglog prekida dugovremenog uzimanja ovih lekova u visokim dozama. Da bi se ovaj rizik smanjio treba davati najmanje moguće doze sa terapijskim efektom i ne duže od tri meseca. Iz istih razloga prekid terapije ovim lekovima treba da pude postepen.

Trenutno registrovani lekovi iz grupe benzodiazepina u našj zemlji su Bromazepam (Lexilium, Lexaurin), Diazepam (Bensedin, Apaurin), Lorazepam, Prazepam (Demetrin), Oxazepam, Alprazolam (Xanax, Ksalol, Helex, Maprazax) i Klonazepam (Rivotril). Iz grupe hipnotika registrovani su Nitrazepam (Nipam, Cerson) i Midazolam (Flormidal, Dormicum). Iako su vrlo sličnih svojstava svi navedeni lekovi imaju svoje specifičnosti što je od značaja za adekvatan tretman i postizanje najboljih terapijskih rezultata.

Dr Ivan Mladenović, specijalista psihijatar